Завичајни музеј у свом саставу има Музеј града у кући Аце Станојевића, Архео-етно парк у Равни и антички локалитет Timacum Minus.
Завичајни музеј Књажевац је смештен у Карађорђевој 15. Зграда је у склопу градског језгра, саграђена као двојна породична стамбена зграда у власништву породице Сибиновић, бивших власника тимочких рудника ''Добра срећа''. Подигнута је 1906.године и припада врсти културних добара грађанске архитектуре са стилским карактеристикама сецесије, значајним за период са почетка XX века.
Музејска стална поставка састоји се из археолошког, етнолошког, историјског, уметничког и геолошко-природњачког дела. Хронолошки и тематски изложени су музејски експонати из књажевачког краја од најстаријих праисторијских времена до данас. Посебно се истиче по значају етнографска збирка двопређних вунених чарапа, јединствена у свету, која је изложена као засебна целина – Музеј чарапа у оквиру сталне поставке. У оквиру археолошке поставке издвајају се по важности и значају предмети са античког локалитета Timacum Minus.
Музеј града Књажевца налази се у кући Аце Станојевића, радикалског првака и председника Народне скупштине Србије. Кућа је споменик културе, саграђена 1910.године по узору на италијанске виле. У горњој етажи амбијентално је приказан грађански ентеријер са краја XIX и почетка XX века. Изложени предмети културне и уметничке вредности, су пре свега лични предмети Аце Станојевића и његове породице а део експоната добијен је на поклон од старих књажевачких породица, с обзиром да је Књажевац некадашњи Гургусовац једна од најстаријих вароши у Србији. У доњој етажи, у галеријском простору одржавају се различити музејски садржаји - књижевне и музичке вечери, различита предавања итд.
Архео–етно парк у Равни
Архео–етно парк налази се у селу Равна на путу за Зајечар, 8 km северно од Књажевца у дворишту сеоске школе која је и сама споменик културе. На избор овог села за смештај архео–етно парка утицала је близина античког утврђења Timacum Minus.
У склопу овог парка је: истраживачка станица, у згради сеоске школе, намењена пре свега за екипе студената, стручњаке и научнике различитих профила (етнолози, археолози); лапидаријум са изложеним римским каменим споменицима који су пронађени приликом археолошких истраживања; етно–парк у којем је реконструисано сеоско домаћинство са краја XIX и почетка XX века са циљем да презентује и негује традиционално градитељство краја. Ово домаћинство чине - Кућа из Горње Каменице у чијем је подруму формиран Музеј вина са винотеком, кућа из Берчиновца, амбар и казаница за печење ракије са Старе планине; у фази формирања је и Музеј традиционалног привређивања на отвореном.
Timacum Minus
Timacum Minus (Равна, Кулине или Градиште) је најстарије војно утврђење у тимочкој области. Локалитет се налази надомак села Равна, северно од Књажевца на обали Белог Тимока. Утврђење и пратеће насеље датирају из И века наше ере и трају све до Јустинијанове обнове царства у VI веку.
Прва истраживања датирају из 1899.године (Антун фон Премерштајн и Никола Вулић), док у новије време она почињу 1975.године под покровитељством Археолошког Института из Београда и Завичајног музеја из Књажевца.
Унутрашњи простор утврђења био је испуњен различитим грађевинама (житница – хорреум, штабска зграда – principia...). Цивилно насеље (vicus), развијало се уз војни логор, углавном дуж пута који је са јужне стране, долазећи из Naisa, водио у утврђење. У близини утврђења, на падини брега Слог, откривене су две римске некрополе са бројним и разноврсним налазима и гробним прилозима (накит, керамичке и стаклене посуде, новац и др.). На обали Белог Тимока, стотинак метара од тврђаве, откривено је римско купатило – терме. На југозападном углу утврђења регистровани су остаци још једног римског купатила.
Археолошки материјал са овог локалитета већим делом је смештен у Завичајном музеју Књажевац као и у архео–етно парку у чијем склопу је формиран лапидаријум.
Завичајни музеј у свом саставу има Музеј града у кући Аце Станојевића, Архео-етно парк у Равни и антички локалитет Timacum Minus.
Музејска стална поставка састоји се из археолошког, етнолошког, историјског, уметничког и геолошко-природњачког дела. Хронолошки и тематски изложени су музејски експонати из књажевачког краја од најстаријих праисторијских времена до данас. Посебно се истиче по значају етнографска збирка двопређних вунених чарапа, јединствена у свету, која је изложена као засебна целина – Музеј чарапа у оквиру сталне поставке. У оквиру археолошке поставке издвајају се по важности и значају предмети са античког локалитета Timacum Minus.
Музеј града Књажевца налази се у кући Аце Станојевића, радикалског првака и председника Народне скупштине Србије. Кућа је споменик културе, саграђена 1910.године по узору на италијанске виле. У горњој етажи амбијентално је приказан грађански ентеријер са краја XIX и почетка XX века. Изложени предмети културне и уметничке вредности, су пре свега лични предмети Аце Станојевића и његове породице а део експоната добијен је на поклон од старих књажевачких породица, с обзиром да је Књажевац некадашњи Гургусовац једна од најстаријих вароши у Србији. У доњој етажи, у галеријском простору одржавају се различити музејски садржаји - књижевне и музичке вечери, различита предавања итд.
Архео–етно парк налази се у селу Равна на путу за Зајечар, 8 km северно од Књажевца у дворишту сеоске школе која је и сама споменик културе. На избор овог села за смештај архео–етно парка утицала је близина античког утврђења Timacum Minus.
Timacum Minus (Равна, Кулине или Градиште) је најстарије војно утврђење у тимочкој области. Локалитет се налази надомак села Равна, северно од Књажевца на обали Белог Тимока. Утврђење и пратеће насеље датирају из И века наше ере и трају све до Јустинијанове обнове царства у VI веку.
Унутрашњи простор утврђења био је испуњен различитим грађевинама (житница – хорреум, штабска зграда – principia...). Цивилно насеље (vicus), развијало се уз војни логор, углавном дуж пута који је са јужне стране, долазећи из Naisa, водио у утврђење. У близини утврђења, на падини брега Слог, откривене су две римске некрополе са бројним и разноврсним налазима и гробним прилозима (накит, керамичке и стаклене посуде, новац и др.). На обали Белог Тимока, стотинак метара од тврђаве, откривено је римско купатило – терме. На југозападном углу утврђења регистровани су остаци још једног римског купатила.